Број корисника права из социјалне заштите, у готово свим категоријама, континуирано расте. То се посебно односи на право на додатак за помоћ и његу другог лица, гђе се издвајају значајна средства на мјесечном нивоу, како од ресорног министарства, тако и из буџета Града, каже за “Козарски вјесник” директор Центра за социјални рад Приједор, Милорад Радић, поводом Дана ове установе, 17. новембра.

– За мјесец октобар имали смо укупно 3.385 корисника за исплату по разним правима, за шта је издвојено укупно 672.811,12 КМ које дијеле Министарство здравлја и социјалне заштите и Град Приједор. Ово су издаци на мјесечном нивоу, који континуирано расту због све већег броја корисника по разним правима и основама, и то: право на додатак за помоћ и његу другог лица остварило је 2.038 корисника у износу од 341.529,76 КМ, на новчану помоћ 359 породица у износу од 73.540,90 КМ, право на смјештај у установу 64 корисника у износу од 106.591,46 КМ, на збрињавање у хранителјску породицу 38 корисника у износу од 28.011,29 КМ. Право на личну инвалиднину остварило је 513 лица у износу од 84.793,25 КМ, на дневно збрињавање 37 корисника у износу од 6.295,00 КМ, а на здравствено осигурање преко ЦСР остварило је 241 лице у износу од 17.009,78 КМ. Право на једнократну помоћ има 78 корисника у износу од 13.869,68 КМ, а на подршку у изједначавању могућности ђеце и омладине са сметњама у развоју 17 корисника у износу од 1.170,00 КМ.

Да ли је Центар за социјални рад током прошле године успио да одговори на све потребе корисника?

– Анализирајући извјештаје о раду ЈУ ЦСР Приједор, заклјучује се да је из године у годину све већи број обраћања грађана и то по различитим основама. Оно што се још примјећује јесте и то да се проблематика појединаца и породица све више усложњава, али и да поприма нове облике. У складу са наведеним, настојимо да свим странкама и корисницима, а у складу са законским прописима и финансијским средствима којима располажемо, регулишемо права из социјалне и породично-правне заштите и на тај начин подстакнемо позитивне промјене у њиховим животима и створимо личну и породичну фукционалност.

Да ли успијевате финансијски да испоштујете све захтјеве?

– Тренутно успијевамо, најприје захвалјујући Градској управи и Министарству здравлја и социјалне заштите РС који заједно сносе ова издвајања, али и нашим запосленим радницима који на различите начине успијевају да удоволје захтјевима наших корисника.

Колико Град Приједор, а колико Влада Републике Српске издвајају новца за функционисање Центра за социјални рад?

– Одређена издвајања Град и Министарство здравлја и социјалне заштите износе у омјеру 50%-50% (право на додатак за помоћ и његу другог лица, право на новчану помоћ), док постоје одређена права која или Министарство (право на личну инвалиднину, право на подршку у изједначавању могућности ђеце и омладине са сметњама у развоју) или Град (право на дневно збрињавање, плате запослених и др.) сносе у потпуности.

Да ли је то доволјно?

– У овим условима повећане потребе грађана за социјалном заштитом, свакако да није доволјно. У том смислу трудимо се да испоштујемо потребе корисника разним релокацијама средстава и распођелом расположивих средстава. То се највише одражава на категорију корисника који остварују право на једнократну новчану помоћ, гђе исплаћујемо износ од 150 КМ, иако смо свјесни да су та средства недоволјна за задоволјење најосновнијих животних потреба.

Колико је тренутно хранителјских породица на евиденцији Центра?

– Тренутно на евиденцији имамо 31 хранителјску породицу, у којима је смјештено 38 корисника.

Да ли је у порасту насилје у породици и какав вид заштите пружа Центар?

– У Приједору је за првих 10 мјесеци ове године евидентирано 178 пријава насилја у породици. Ако то упоредимо са 2022. годином у којој је за цијелу годину, по нашој евиденцији, евидентирано 159 пријава насилја у породици, можемо заклјучити да је број пријава у порасту. ЦСР Приједор пружа прије свега психосоцијалну помоћ жртвама насилја у породици, те осим полиције и саме жртве, такође може да тражи од суда изрицање хитних и заштитних мјера. За привремени боравак у хитним интервенцијама ЦСР Приједор смјешта жртве насилја у породици у Прихватилиште (посебан дио објекта Центра за социјални рад Приједор, намијењен за прихват и привремени боравак жртава породичног насилја, те ђеце која се нађу у скитњи или просјачењу, најдуже до 72 сата, уз 24-часовну контролу стручних радника Центра), а постоји и могућност смјештаја у Сигурну кућу која се налази на другој територији. ЦСР има организовану и приправност стручних радника у нерадно вријеме установе који поступају по позиву полиције и здравствених установа.

Треба ли Приједору Сигурна кућа?

– Што се тиче Сигурне куће, до сада није било реалних потреба за њом, јер једну имамо у близини нашег града, са којима имамо одличну сарадњу и која је могла задоволјити и наше потребе. Међутим, нажалост, у послједње вријеме капацитет ове куће је неријетко попуњен, те ако такво стање буде присутно и у будућности, реално је размишлјати у правцу оснивања такве куће и у Приједору, гђе би се, по нашем мишлјењу, највише требао уклјучити невладин сектор, који би био носилац ових активности.

Које су најзначајније промјене у примјени новог Породичног закона?

– Неке од најзначајнијих промјена огледају се у томе што је предвиђена посебна заштита ђетета, унапријеђена у односу на ранији важећи закон. Дато је право ђетету да саопшти своје мишлјење у судском и управном поступку. Ово право ђетета је поштовано и до сада и у судским и у управним стварима, руководећи се Конвенцијом о правима ђетета и кроз домаћа законска рјешења- Закон о заштити и поступању са малолјетницима у кривичном поступку. Уводи се институт заједничког вршења родителјског права након развода брака. Одређена је стварна надлежност судова за уређење вршења родителјског права и одржавања личних односа родителја и ђеце, као и болје и сигурније рјешење заштите права, за разлику од досадашњег уређења којим је то била надлежност центара за социјални рад. Повећана је добна граница за потпуно усвојење, тј. потпуно се може усвојити само дијете до навршених 10 година живота (раније било пет). Уводи се потпуно нови институт – право на породични дом којим је предвиђено успоставлјање личне служности становања у породичном дому, који представлја заједничку својину, а у корист родителја и ђетета који немају права својине, плодоуживања, употребе, становања на другом одговарајућем стану (некретнини). Исто право траје до пунолјетства најмлађег заједничког ђетета. Такође је уведен новитет у области располагања ђечијом имовином којим су значајно унапријеђени постојећи и уведени нови модели заштите ђетета, његове имовине, као и саме породице према којима имовином малолјетног ђетета родителји могу располагати, односно отуђити или оптеретити само уз сагласност органа старателјства, односно ЦСР, под условима прописаним законима. Такође, у односу на ранији важећи закон, сада се прецизније уређује питање посебне и заједничке имовине брачних и ванбрачних супружника. Ово су само неке од новина новог Породичног закона.

Које активности су обилјежиле ову годину?

– Као и претходних година, тако и током 2023. године ЦСР је иницирао и реализовао различите активности с цилјем промоције права и услуга ове установе, али и ђеловао у локалној заједници кроз заговарање породичних вриједности, поштовања различитости и социјалне уклјучености, али и промоције важности социјалног рада у друштву. У марту 2023. године ЈУ ЦСР је обилјежио Међународни дан социјалног рада, у јуну мјесецу смо реализовали осмодневну кампању „Славимо приједорске породице“, а током цијеле године, у оквиру пројекта „Брига о ђеци“ стручни радници су у сарадњи са приједорским основним и средњим школама едуковали ученике и њихове родителје кроз презентацију различитих тема као што су „Психосоцијални аспекти пубертета и адолесценције“, „Неприлагођено понашање“, „Вршњачко насилје“ итд. Сваке године у првој пуној неђелји октобра мјесеца обилјежавамо „Ђечију неђелју“ како бисмо промовисали ђечија права, а у новембру мјесецу почињемо са активностима који се тичу међународне кампање “16 дана активизма у борби против родно заснованог насилја“. Наведена кампања се сваке године реализује у периоду од 25. новембра до 10. децембра. Посебну важност дајемо едукацијама и континуираним професионалним усавршавањима стручних радника те јачању њихових личних и професионалних капацитета како би што квалитетније одговорили захтјевима и потребама наших корисника. Важно је напоменути да су радници уклјучени и у програме подршке стручњацима-помагачима с цилјем помоћи и подршке у професионалном ђеловању, ношењу са стресом на послу и заштите од професионалног сагоријевања. У току ове године стручни радници су активно учествовали у склопу радних група у изради и потписивању Протокола у поступању у случајевима просјачења ђеце у граду Приједору као и у изради Протокола о поступању у случајевима насилја у породици те континуираној примјени у цилју заштите и интереса крајњих корисника. Такође, наставлјен је рад у оквиру Радне групе за развој друштвеног предузетништва на локалном нивоу као и поступање по Протоколу о интегрисаном вођењу случајева с цилјем запошлјавања маргинализованих група.

Да ли Центар за социјални рад има доволјан број стручног кадра?

– У току свог професионалног рада, пружајући услуге, помоћ и заштиту својим корисницима, Центар користи мултидисциплинарни и мултиметодски приступ који уклјучује индивидуални рад, групни социјални рад и рад са породицом. Све чешће користимо и иновативне приступе у раду. Услјед све сложеније друштвено-економске ситуације, стална потреба за квалитетним стручним кадром је неминовна. Ми се тренутно успијевамо изборити са свакодневним изазовима, и сходно датој проблематици изналазимо најболја могућа рјешења.

– Евидентно је да су проблеми са којима се суочавају становници нашег града обимни и тешки, проблематика постаје све сложенија, те да бисмо што болје унаприједили наше услуге, имамо константну потребу за већим издвајањима из Буџета, као и кадровским јачањем у погледу стручних радника Центра, те појачан напор и сарадњу свих актера локалне заједнице у рјешавању проблема најугроженијих грађана. Засигурно, у наредном периоду истраживаћемо могућности отварања породичног савјетовалишта.